SRPSKI PULMOLOG OBJAVIO VAŽNU PORUKU O KORONA VIRUSU: Kad dobiju temperaturu, svi ovo odmah urade I TU NASTAJE KOBNA GREŠKA, UPOZORENJE GRAĐANIMA! – BH novine

SRPSKI PULMOLOG OBJAVIO VAŽNU PORUKU O KORONA VIRUSU: Kad dobiju temperaturu, svi ovo odmah urade I TU NASTAJE KOBNA GREŠKA, UPOZORENJE GRAĐANIMA!

SRPSKI PULMOLOG OBJAVIO VAŽNU PORUKU O KORONA VIRUSU: Kad dobiju temperaturu, svi ovo odmah urade I TU NASTAJE KOBNA GREŠKA, UPOZORENJE GRAĐANIMA!

Svijet se bori protiv korona virusa od kraja decembra

Srpski pulmolog dr Srđan Lukić na svom Facebooku objavio je važnu poruku, tj. uputstvo za sve one koji će korona virus liječiti kod kuće.

Svijet se bori protiv korona virusa od kraja decembra, i do sada je tim virusom zaraženo 153. 864 ljudi, dok je njih 5.800 preminulo. Epidemija je počela u Kini, gde se situacija sada smiruje, ali se “preselila” u druge krajeve svijeta i proglašena je pandemija. Novo žarište korona virusa je Evropa, a najkritičnije je u Italiji i Španiji.

Prema najnovijim podacima u Srbiji je zaraženo 46 ljudi, a polovina njih je na kućnom lečenju. S obzirom na to da se očekuje širenje zaraze, srpski pulmolog dr Srđan Lukić je na svom Facebooku objavio važnu poruku, koju svi treba da pročitaju! Prenosimo je u cjelosti:

Vlasti rade svoj dio posla, epidemiolozi i mikrobiolozi svoj, pa i mi kliničari se polako uključujemo. Manji broj oboljelih od COVID-19 (zvanično ime bolesti koje prouzrokuje virus SARS-CoV-2) će biti lečen u bolničkim uslovima dok će se većina liječiti kod kuće. Ovo je tekst za njih.

Mediji i javnost se bave uglavnom najtežim slučajevima, što je i razumljivo (briga da li ima dovoljno bolničkih kapaciteta, respiratora…) međutim većina oboljelih će ostati da se liječi u kućnim uslovima. Pored epidemioloških mera (karantin) bitno je i samo liječenje infekcije.

Kao i kod svake virusne infekcije i za liječenje COVID-19 najvažniji je imuni sistem. Zato je bitno ostaviti mu svu snagu na raspolaganje. Apsolutno mirovanje je najvažnije, a pored toga i adekvatna ishrana. Dijete ostavite za neko drugo vrijeme i zaboravite na “zdravu ishranu”.

Da bi organizam funkcionisao potrebna mu je energija odnosno ugljeni hidrati na prvom mestu, a onda i masti.Ne treba naravno zaboraviti ni proteine ali je važno da ne izbjegavate “hranu koja goji”. Jer ona će održavati vaš imuni sistem i cijeli organizam.

Potrebno je dalje unositi dosta tečnosti jer u infekcijama organizam lako dehidrira. Čajevi, supice, čorbice, sokovi, štagod. Ali ne i alkohol, jer alkohol pogoršava dehidrataciju. Naravno hronični srčani i bubrežni bolesnici moraju unos prilagoditi svojim hroničnim bolestima.

Povišena tjelesna temperatura je odbrambeni mehanizam koji imuni sistem koristi za borbu protiv virusa. I zato je greška obarati temperaturu ako je samo blago povišena jer tako pomažete virusu.Temperatura se obara tek kada značajno poraste jer tada ugrožava funkcionisanje organizma.

Što se tiče lijekova, za sada nema dokazanih lijekova koji pomažu kod COVID-19. Neki lijekovi su pokazali in vitro (van organizma) efikasnost protiv SARS-CoV-2 ali to ne znači da će djelovati i in vivo. Ako dobijete antibiotik od ljekara to je zbog prevencije bakterijske superinfekcije.

Što se tiče raznoraznih suplemenata, vitamina i sl. sve to najverovatnije već u dovoljnom nivou unosite hranom, tako da raznorazni imuno kompleksi neće mnogo pomoći (osim ako zbog nekog razloga nemate deficit nekog elementa) ali neće ni odmoći (osim manjka para u novčaniku).

Bitno je da pratite svoje stanje, ako je moguće u telefonskom kontaktu sa ljekarom. Kritični znaci i simptomi su pojava otežanog i ubrzanog disanja, pad arterijskog pritiska, vrtoglavice, omaglice, nesvjestice, konfuzija, pojava cijanoze (plavkaste prebojenosti kože i sluzokoža).

U slučaju pojave ovih znakova i simptoma potrebno je da se odmah javite u najbližu bolnicu jer će sigurno biti potrebna terapija kiseonikom, koju ne možete sprovesti u kućnim uslovima. Ovo ne znači da ćete sigurno završiti na respiratoru, ali je kućnom liječenju svakako kraj.

I na kraju bih dodao nešto što, vođeni logikom, i ne bi trebalo pominjati, ali na žalost, iskustveno, mora. Duvanski (i drugi) dim gledajte da izbjegavate u potpunosti. On oštećuje ćelije epitela disajnih puteva i alveola i tako pomaže virusima.

DODATAK 1:

U raspravi na Twitteru se pojavilo pitanje upotrebe nekih lijekova tokom COVID-19 infekcije. Za ACE inhibitore, koji se koriste u liječenju kardiovaskularnih bolesti, preporuka Evropskog udruženja kardiologa (ESC) je da se terapija (za sada) ne menja.

Što se tiče široko popularnog Brufena (tj. ibuprofena) u Francuskoj su preporučili da se koriste drugi antipiretički/analgetski lijekovi (paracetamol npr.) jer postoji sumnja da ibuprofen može da doprinese težoj kliničkoj formi infekcije.

DODATAK 2:

Ovo što se dešava oko ibuprofena je najbolji pokazatelj zašto se ne treba oslanjati na bilo šta što nije zvanična preporuka zvaničnih stručnih tela i organizacija. Francuski ministar zdravlja je ovo preporučio, a nemačko ministarstvo zdravlja ga je demantovalo.

Lancet je prije tri dana objavio članak u kojem pominju ibuprofen kao lek koji povećava broj ACE2 receptora u plućima na koje se vezuje SARS-CoV-2, što implicira da upotreba ibuprofena pospešuje virusnu infekciju. Ipak, jedan rad nije dovoljan da bi se donosili definitivni zaključci.

 

BONUS

Čini se da su svež vazduh, sunčeva svetlost i improvizovane maske za lice delovale i pre jednog veka; i možda će nam i sada pomoći. Kada se pojave nove, virulentne bolesti, poput SARS-a i Covid-19, ljudi počinju da pronalaze nove vakcine i lečenje obolelih. Kako se aktuelna kriza razvija, vlade sprovode karantin i izolaciju, a javni skupovi se zabranjuju.

Zdravstveni zvaničnici su koristili isti pristup pre 100 godina, kada se grip širio svetom. Rezultati su bili razliciti. Ali zapisi iz pandemije iz 1918. godine sugerisu da je jedna tehnika borbe sa gripom – danas malo poznata – bila efikasna. Neko teško usvojeno iskustvo iz najveće pandemije u zapisanoj istoriji moglo bi nam pomoći u narednim nedeljama i mesecima.

Pacijenti oboleli od gripa koji dobijaju sunčevu svetlost u bolnici na otvorenom “Camp Brooks” u Bostonu. Medicinsko osoblje nije moralo da skida svoje maske. (Nacionalni arhiv)

Jednostavno rečeno, lekari su otkrili da bolesni od gripa koji se neguju napolju oporavljaju bolje od onih lečenih u zatvorenom. Čini se da je kombinacija svežeg vazduha i sunčeve svetlosti sprečila smrt pacijenata; i pojavu infekcije među medicinskim osobljem. [1] Za to postoji naučna podrška.

Istraživanja pokazuju da je vazduh na otvorenom prirodno sredstvo za dezinfekciju. Sveži zrak može ubiti virus gripa i druge štetne mikrobe. Jednako tako, sunčeva svetlost je germicidna i postoje dokazi da može ubiti virus gripa.

„OTVORENI“ TRETMAN 1918
Tokom velike pandemije, dva najgora mesta bile su vojne kasarne i satori. Prepunjenost i loša ventilacija stavili su vojnike i mornare na visoki rizik od gripa i drugih infekcija koje su ga često pratile. [2,3]

Kao i kod trenutne epidemije Covid-19, većina žrtava tzv. Španskog gripa nije umrla od zaraze: umrli su od upale pluća i drugih komplikacija. Kada je 1918. pandemija gripa stigla na istočnu obalu Sjedinjenih Država, grad Boston je bio posebno teško pogođen.

Tako je Državna garda odredila hitnu bolnicu. Najgore slučajeve odveli su među mornare na brodovima u luci Boston. Lekar bolnice je primetio da su najteže bolesni mornari bili u slabo prozračenim prostorijama. Tako im je omogucio više svežeg vazduha stavljajući ih u šatore a po lepom vremenu su ih izvodili iz šatora na sunce. U to vreme je bila uobičajena praksa da se bolesni vojnici izvode napolje.

Kao što je poznato, terapija na otvorenom se široko koristila za žrtve sa zapadnog fronta i postao je tretman za drugu smrtonosnu respiratornu infekciju vremena – tuberkulozu.

Pacijente su stavljali napolje u svoje krevete da dišu svež spoljni vazduh ili su bili negovani u odeljenjima sa ventilacijom sa otvorenim prozorima danju i noću. Režim na otvorenom je ostao popularan sve dok ga antibiotici nisu zamenili 1950-ih.

Lekari koji su imali iskustva sa terapijom na otvorenom u bolnici u Bostonu bili su uvereni da je režim efikasan. Smanjio je smrtnost pacijenata u bolnici sa 40 na oko 13 procenata. [4]

Izjava generala hirurga Državne garde Masačusetsa: “Učinkovitost lečenja na otvorenom je apsolutno dokazana, a čovek mora samo otkriti njegovu vrednost.”

SVEZ VAZDUH JE DEZINFICIJENS
Pacijenti koji su lečeni na otvorenom imali su manju verovatnoću da budu izloženi zaraznim klicama koje su često prisutne u konvencionalnim bolničkim odeljenjima. Disali su čist vazduh u okruženju koje je moralo biti uglavnom sterilno. Tokom šezdesetih naučnici Ministarstva odbrane su dokazali da je svež vazduh prirodno dezinfekcijsko sredstvo. [5]

Nešto u vazduhu, (faktor otvorenog vazduha), daleko je štetnije za bakterije u vazduhu – i virus gripa – od vazduha u zatvorenim prostorima. Nisu mogli da tačno utvrde šta je faktor na otvorenom. Ali otkrili su da je efikasan i noću i tokom dana. Njihova su istraživanja takođe otkrila da se dezinfekcijske moći na otvorenom nivou mogu sačuvati u prostorijama – ako se nivo ventilacije održi dovoljno visokim.

Značajno je da su bolnička odeljenja sa visokim plafonom i velikim prozorima upravo zato i projektovana. [6]

Ali dok su naučnici sve to otkrili, terapija antibioticima zamenila je lečenje na otvorenom. Od tada germicidni efekti svežeg vazduha nisu upotrebljeni u kontroli infekcije ili bolničkim uslovima. Ipak štetne bakterije postaju sve otpornije na antibiotike.

SUNČEVA SVETLOSTI INFEKCIJA GRIPA
Izlaganje zaraženih pacijenata na sunce možda je pomoglo jer inaktivira virus gripa. [7] Takođe ubija bakterije koje inficiraju pluća i druge infekcije u bolnicama. [8] Tokom Prvog svetskog rata, vojni hirurzi su rutinski koristili sunčevu svetlost za zarastanje zaraženih rana. [9] Znali su da je to sredstvo za dezinfekciju. Ono što nisu znali je da je jedna od prednosti smeštaja pacijenata napolju na suncu mogucnost da sintetišu vitamin D u svojoj koži ako je sunčeva svetlost dovoljno jaka. Ovo je otkriveno tek 1920-ih.

Nizak nivo vitamina D sada je povezan sa respiratornim infekcijama i može povećati podložnost gripu. [10] Takođe, čini se da biološki ritmi našeg tela utiču na to kako se odupiremo infekcijama. [11]

Nova istraživanja pokazuju da mogu promeniti naš upalni proces na virus gripa. [12] Kao i kod vitamina D, i u vreme pandemije 1918. godine važna uloga sunčeve svetlosti u sinhronizaciji tih ritmova nije bila poznata.

MASKE ZA LICE KORONA VIRUS I GRIP
Hirurške maske su trenutno nedovoljne u Kini i na drugim mestima. Nošene su pre 100 godina, tokom velike pandemije, kako bi pokušale zaustaviti širenje virusa gripa. Dok hirurške maske mogu pružiti određenu zaštitu od infekcije, one se zalepe po licu. I ne filtriraju male čestice iz vazduha.

1918. godine svi u hitnoj bolnici u Bostonu koji su imali kontakt sa pacijentima morali su da nose improvizovanu masku za lice. Sastojalo se od pet slojeva gaze postavljenih na žičanom ramu koji je pokrivao nos i usta. Okvir je oblikovan tako da odgovara licu nosioca i sprečava da gazni filter dodiruje usta i nosnice. Maske su se menjale svaka dva sata; pravilno sterilizovane i stavljena sveža gaza. Oni su bili preteča N95 respiratora koji se danas koriste u bolnicama za zaštitu medicinskog osoblja od infekcije vazduhom.

PRIVREMENE BOLNICE
Osoblje u bolnici održavalo je visoke standarde lične i ekološke higijene. Nema sumnje da je ovo igralo veliku ulogu u relativno niskim stopama zaraze i smrtnih slučajeva koji su tamo prijavljeni. Brzina kojom su podignute njihove bolnice i drugi privremeni objekti na otvorenom kako bi se nosili sa naletom obolelih od upale pluća bila je još jedan faktor.

Danas mnoge zemlje nisu spremne za tešku pandemiju gripa. [13] Njihove zdravstvene usluge biće preopterećene ukoliko ih ima. Vakcine i antivirusni lekovi mogu pomoći. Antibiotici mogu biti efikasni kod upale pluća i drugih komplikacija. Ali veliki deo svetske populacije neće imati pristup njima. Ako se ponovi prica iz 1918. godine ili se kriza Covid-19 pogorša, trebalo bi pripremiti gotova odeljenja spremna za rešavanje velikog broja teško obolelih slučajeva. Mnogo svežeg vazduha i sunčeve svetlosti takođe mogu pomoći.

(Dr Richard Hobdai je nezavisni istraživač koji radi na polju kontrole infekcije, javnog zdravlja i dizajna zgrada. Autor je knjige „Sunce za izlečenje“.)

adminimportiva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *